Историјски архив Сомбор

Историјат архива
Територијална надлежност
Делатност
Организациона структура
Архивкса здања

Већ више од двадесет векова, човечанство познаје постојање архива као државних и градских установа. Реч архив потиче из грчког језика "АРХЕИОН" и значи надлештво или административну институцију. Од ње је временом настала и латинска реч "АРЦХИВУМ" што би значило надлештво и групу докумената која се чува. Касније та реч добија и шире значење као место на коме се чувају званични списи  као и сви они који  су од општег интереса (државни уговори, закладе, јавне исправе и томе слично).

Стари народи, Грци и Римљани су архивску грађу чували у храмовима. У Атини се архив налазио у храму велике мајке Богова МЕТРЕООНУ. Паузаније, грчки писац из Магнезије у Лидији (2. век), у свом опису Атине помиње постојање Метроона на старој  Атинској агори (тргу) испод Акрополиса. Тако су је стручњаци Америчке археолошке школе у Атини открили и идентификовали. У Риму је ова зграда подигнута 708. године п.н.е. и звала се "ТАБУЛАРИУМ" а на њеним остацима подигнута је зграда Сената, под називом "ФОРУМ РОМАНОРУМ" а у јавном животу имала је исто значење као и Агора у Атини.

У средњем веку архивска грађа се чувала у црквама и манастирима. Код нас се прва идеја о оснивању архива помиње од стране Српског ученог друштва 1846. године. Године 1898. донет је Закон о устројству Државне архиве а са радом почиње 1900. године.

Архивска служба у Сомбору бележи своје постојање још од 1749. године и то у оквиру нотаријата - писарнице, Слободног и краљевског града Сомбора. Наиме, привилегованим писмом Марије Терезије од 17. фебруара 1749. године Сомбор добија статус Слободног и краљевског града а према "СТАТУТА ТРИПАРТИТА" добио је потпуну административну, политичку, економску, просветну и културну аутономију. Тиме Сомбор ступа на праг грађанског друштва што свакако подразумева уређене и јавне службе. Будући да архивска грађа чини бит културне баштине сваког друштва, онда је и тежња да се системом ваљаних закона она чува и штити.

Усвајањем Статута, 28. априла 1749. године  регулише се питање нотаријата-писарнице а у оквиру њега и рад архивске службе.

Параграфима 15. и 16. Статута регулисано је "поступање са насталом архивском грађом" где се наводи "... ради правилног пословања имају се протоколи овог града верно стилизовати а сва остала акта тачно средити ... Ови се протоколи на крају године имају повезати у тврде корице и тако сачувати за будуће генерације ..."

Статутом су дате основне смернице за рад нотаријата и архивске службе и наглашен је значај чувања архивске грађе.

У списима Магистрата сачуван је  документ где се Јаков Мразовић први пут потписује као архивар и то "АРЦХАРИУС QУА ЦОМУНИТАТИС АЦТУАРИУС". Потом се на месту архивара помињу Гедеон Петровић, Никола Липаи, Михаило Берецки, Гашпар Корић, Јован Брачевић и други. Архивом је био задужен бележник да би с' временом  на ту дужност био именован стални архивар и остали службеници Магистрата а потом и Поглаварства.

И у периоду од 1944-1948 године архивска делатност се обавља у склопу органа власти. Велики број аката војних и цивилних органа о прикупљању и чувању архивске грађе, сведоче о пружању значаја и бриге о архивској грађи. Актом од 17. новембра 1944. године, Команда подручја Сомбор наређује преузимање јавних служби и архивске грађе.

Историјат Архива

На предлог Државне архиве у Београду, у вези Наредбе Владе ФНРЈ од 12. марта 1948. године, основана су архивска средишта и на подручју А. П. Војводине. Архивско средиште архивског подручја Сомбор основано је 01. децембра 1948. године.

Градски народни одбор Сомбор, својим актом бр. 4555 од 17. фебруара 1949. године, у предмету третирања архивских средишта као установа, извештава архивског руководиоца архивског подручја Сомбор, да је на саветовању архивских руководилаца, донета одлука да се архивска средишта не могу третирати као установе. На саветовању је закључено и да су архивска средишта и даље одговорна ГНО-у (Повереништву просвете) на чијем се терену налазе. Такође, прецизирани су и задаци архивских руководилаца и то: обилазак архивског подручја, заштита архивског материјала који је изложен пропадању, проналажење новог архивског материјала и његово сређивање.

Одлуком Извршног одбора Народног одбора града Сомбора, Повереништво за комуналне послове, Стамбена управа бр. 2406/1951 од 30. јануара 1951. године, додељене су просторије Архивском средишту архивског подручја Сомбор, и то просторије у згради на адреси Трг Св. Ивана бр. 7. (стара пошта). Решењем Народног одбора општине Сомбор бр. 8763/1957. од 15. јуна 1957. године, Државном архиву су додељене и преостале просторије у згради старе поште, из којих је исељена телефонска централа, телеграф и други поштански уређаји.

Указом Президијума Народне скупштине Народне Републике Србије од 23. јануара 1951. године, проглашен је Закон о државним архивама. Законом је одређено да на подручју Народне Републике Србије постоје државне архиве: Државна архива НРС у Београду, Државна архива у Новом Саду, Државна архива у Приштини и градске државне архиве у великим или историјски значајним градовима -  као установе народног одбора односног града, које оснива народни одбор града уз претходну сагласност Министра за науку и културу. Делокруг рада градске државне архиве, поред подручја града, може обухватити и читав крај са којим је град повезан.

Након усвајања Закона о државним архивама, на предлог Градског народног одбора у Сомбору бр. 24360 од 29. октобра 1951. године а уз сагласност Савета за просвету, науку и културу Владе НР Србије бр. 32355 од 12. јануара 1952. године, оснива се Градска државна архива Сомбор, као установа Градског народног одбора Сомбор. Истим решењем Владе НР Србије (на предлог Главног извршног одбора АПВ Нови Сад бр. 7193/1952) дефинисано је територијално подручје Градске државне архиве у Сомбору које сачињавају градови: Сомбор, Апатин и Кула, те Сомборски, Оџачки и Кулски срез.

У току 1957. године право оснивача прелази на Народни одбор среза Сомбор а решењем Среза Суботица бр. 01-11505/1962. од 31. децембра 1962. године, право оснивача прелази на Народни одбор среза Суботица.

Решењем Скупштине среза Суботица бр. 05-7101/1964. од 07. октобра 1964. године, Градска државна архиве Сомбор мења назив у Историјски архив Сомбор, ("Службени лист среза Суботица" бр. 33/1964) који назив носи и данас. Решењем Скупштине општине Сомбор, Одељења за општу управу бр. 02-2517/1965. од 02. марта 1965. године, Историјски архив Сомбор је уписан у Регистар самосталних установа Скупштине општине Сомбор.

Скупштина општине Сомбор у равноправном делокругу Већа удруженог рада и Већа месних заједница, 16. маја 1991. године под бр. 022-6/1991. доноси Одлуку о преузимању права и обавеза оснивача према установи културе – Историјском архиву Сомбор.

Према Закону о утврђивању одређених надлежности Аутономне покрајине Војводине, од 07. фебруара 2002. године оснивач Архива је Аутономна покрајина Војводина.

Одлуком Скупштине града Сомбора бр. 022-1/2009-ВИИ од 19.02.2009. године, оснивач Архива је Скупштина града Сомбора.

Територијална   надлежност   

Територијално, Архив обухвата град Сомбор и четири општине, са тридесет седам насељених места.  
• Град Сомбор: Алекса Шантић, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан, Чонопља, Дорослово, Гаково, Колут, Кљајићево, Растина, Риђица, Стапар, Станишић, Светозар Милетић и Телечка.
• Општина Апатин: Купусина, Пригревица, Сонта и Свилојево.
• Општина Бач: Бачко Ново Село, Бођани, Плавна, Селенча и Вајска.
• Општина Кула: Црвенка, Крушчић, Липар, Руски Крстур и Сивац.
• Општина Оџаци: Бачки Брестовац, Бачки Грачац, Богојево, Дероње, Каравуково, Лалић, Српски Милетић и Ратково.

Делатност

Историјски архив Сомбор је установа из области културе од општег значаја која обавља:
• заштиту архивске грађе и регистратурског материјала ван Архива ради евидентирања добара која уживају претходну заштиту у смислу Закона о културним добрима,
• стручни надзор над архивирањем, чувањем, стручним одржавањем и одабирањем архивске грађе и регистратурског материјала којис се налази ван Архива и предлагање, односно преузимање законом утврђених мера за отклањање нађених недостатака у погледу заштите, чувања  и одржавања архивске грађе,
• преузимање, чување и одржавање архивске грађе,
• сређивање и обраду архивске грађе, као и израду информативних средстава,
• истраживање архивске грађе,
• коришћење архивске грађе за потребе правних и физичких лица,
• објављивање одабране архивске грађе односно резултата истраживања,
• изложбену делатност као и организовање или учествовање у пригодним облицима културно-образовне делатности,
• предузимање мера техничке заштите архивске грађе и регистратурског материјала,
• управне и опште послове Архива.

Организациона структура

Историјски архив Сомбор своју делатност обавља преко следећих организационих јединица (одељења):
1. Одељење заштите архивске грађе
1. Служба заштите архивске грађе ван Архива
2. Служба депоа (заштита грађе у Архиву - преузимање, смештај и чување)
2. Одељење за сређивање, обраду и коришћење архивске грађе
3. Одељење општих послова.

1.  Одељење заштите архивске грађе

У оквиру овог одељења, служба заштите архивске грађе ван Архива, надзором и стручним радом утврђује да ли се заштита архивске грађе и регистратурског материјала у органима, организацијама и заједницама и код грађанских и правних лица, остварује у складу са Законом о културним добрима и предузима утврђене мере заштите. Води евиденцију ималаца регистратурског материјала и евиденцију архивске грађе и регистратурског материјала који се налази код ималаца, преузима архивску грађу и води књигу улазног инвенатара архивске грађе.

Извршиоци:
Младен Петровић, виши архивста.
Љиљана Пензеш, архивски помоћник прве врсте.

У оквиру истог одељења, служба депоа врши пријем и заштиту архивске грађе и регистратурског материјала унутар Архива, сређивање целине фондова према конкретним и детаљним упутствима, обавља манипулативно-техничке послове у свим фазама рада, води евиденцију о локацији грађе у депоима, обележава поменуте локације и одржава ред у депоима.

Извршиоци:
Бранислав Јеремић, архивски помоћник (тренутно на раду у СО Сомбор).
Теодора Берић, архивски помоћник (замена за Бранислава Јеремића).

2.  Одељење за сређивање, обраду и коришћење архивске грађе

Ово одељење обавља све стручне послове обраде архивске грађе у Архиву, информише и издаје архивску грађу заинтересованим лицима на коришћење у научне, стручне и личне како у приватно-правне тако и јавно-правне сврхе, врши културнно-пропагандну делатност и истраживања у домаћим и страним архивима.
У оквиру овог одељења архивисти обављају следеће послове:
• архивистичка обрада архивске грађе а са тим у вези израда научни-информативних средстава што подразумева аналитичку обраду архивске грађе, одабирање архивске грађе и излучивање безвредног регистратурског материјала без листа, утврђивање мерила и састављење листа за одабирање архивске грађе и излучивање безвредног регистратурског материјала, проучавање садржаја архивских фондова, испитивање историјата творца фондова, израда историјских белешки, отварање и комплетирање досијеа архивских фондова и збирки као основних евиденција Архива и вођење Регистра архивских фондова и збирки.
• стручно процењивање код разграничења архивских фондова и подела архивских фондова са сложеном структуром на организационе јединице или тематске групе и серије,
• рад са истраживачима тј. лицима која архивску грађу користе у научне, стручне и личне сврхе,
• културно-просветна и пропагандна делатност,
• послови везани за заштиту архивске грађе у Архиву,
• истраживање и сарадња са домаћим и страним архивима,
• праћење и проучавање прописа и стручне литературе у смислу праћења и развоја архивске службе,
• послови око публиковања архивске грађе и научно-информативних средстава.

Извршиоци:
Марица Жикић, виши архивиста.
Татјана стеванчев,  архивиста.
Исидора Јеж, архивиста.
Мако Анастазиа, архивиста.

У оквиру овога одељења, администратор информационог система и оператер за дигитализацију архивске грађе обавља следеће послове:
• са задуженим лицима Архива Војводине пројектује информациони систем Архива и учествује у одржавању информационог система,
• реализује информационо повезивање Архива и сродних установа и државних органа и институција,
• сачињава план потребне опреме за оптимално функционисање информационог система,
• инсталира потребне програме и учествује у увођењу пројеката у рад,
• стара се о функционисању информационог система и контроли података,
• врши ажурирање података и архивирање заједничких датотека и системско архивирање,
• креира корисничке налоге за све кориснике и чува у тајности лозинке свих корисника,
• графички обликује програм рада и извештај о раду, текст позивница и других публикација Архива,
• врши припрему за штампу информативних средстава и других публикација Архива,
• припрема и одржава апарат за снимање,
• скенира и дигитализује архивску грађу и израђује копије дигиталних записа,
• уноси податке у књигу снимања,
• пружа стручну помоћ запосленим радницима,
• прати стручну литературу, прату Интернет и скида потребне податке.
Администратор има статус помоћника директора.

Извршилац:
Татјана Стеванчев, архивиста.

У оквиру овога одељења, архивски помоћници обављају следеће послове:

регистратурско сређивање архивских фондова према писменим упутствима, што подразумева сређивање архивске грађе по хронологији, организационим јединицама, тематским групама и серијама на основу листа категорије са роковима или класификационих планова и упутства.Одабирање архивске грађе и излучивање безвредног регистратурског материјала према унапред утврђеним листама и датим упутствима,
подела архивских фондова једноставне структуре на организационе јединице или тематске групе или серије,
изналажење и давање на коришћење архивске грађе и регистратурског материјала правним и физичким лицима,
издавање уверења, преписа и фотокопија на основу чињеница садржаних у грађи са којом Архив располаже,
пружање стручне помоћи у регистратури,
израда сумарних инвентара и попуњавање осталих евиденција, досијеа, као и израда регистра (изузев предметно-тематског),
праћење и проучавање прописа и стручне литературе у смислу праћења и развоја архивске службе,
административно-технички послови у смислу захтева радног места.

Извршиоци:
Александра Комненов, архивски помоћник прве врсте.
Љиљана Пензеш, архивски помоћник прве врсте.
Мирко Љубоја, архивски помоћник.
Драган Тодорић, архивски помоћник.

3.  Одељење општих послова

У одељењу општих послова обављају се послови и задаци од заједничког интереса за установу а прате процес основне делатности. У саставу овога одељења су: директор, рачуновођа, спремачица и помоћни радник-ложач у грејној сезони.

Директор поред послова и задатака утврђених Статутом Архива, одговара за публикације које Архив издаје, остварује сарадњу са другим регионалним архивима, Архивом Војводине, Архивом Србије и Архивом Србије и Црне Горе и установама из области културе као и средствима јавног информисања и унапређује послове у вези остваривања сопствених прихода Архива. Директор Архива је реизборно лице са посебним правима, овлашћењима, обавезама и одговорностима.

Извршилац:
Зоран Беквалац, дипл. правник.

Рачуновођа: финансијско-рачуноводствене и књиговодствене послове обавља Културни центар „Лаза Костић“ Сомбор, Венац Радомира Путника бр. 2.

Спремачица, курир поред послова одржавања хигијене у радним просторијама, депоима и помоћним просторијама по потреби врши и одређене техничко-манипулативне послове у припремним фазама рада за сређивање грађе.

Извршилац:
Биљана Филиповић.

Архивска здања

Крушперова палата

Давне 1750. године (24. јула), на месту данашње зграде Историјског архива Сомбор постављен је камен темељац за градњу зграде Жупанијске администрације. Благословио га је и поставио отац Антун Дежевић из Будима, тадашњи гвардијан сомборског манастира и управитељ жупе овдашње, уз асистенцију оца Блажа Абрамовића и Алекса Рафаиа, проповедника.

Уз камен темељац положен је и одломак светог јерусалемског крста те разне друге реликвије, један златник из Кермецбање и два сребрна новчића, а све то уз присуство г. Фрање Редла коморског управника, Павла Гардоција коморског надзорника те г. Мартина Парчетића, судије ондашњег Слободног и краљевског града Сомбора, многих чиновника и грађана.

Магистрат је овај плац продао Бач-Бодрошкој жупанији за 500 форинти. Како се плац налазио преко пута цркве Светог тројства, дошло је до протеста верника, образлажући исти да ће близина жупанијског затвора и звекет окованих робијаша реметити молитве и богослужења у цркви. Новац је враћен граду те је плац у самом центру града остао празан неколико година. Тек 1771. године плац је купио Пал Крушпер, племић од Варбоа, камерални администратор и исте године, тачније 3. октобра, отпочео са градњом властите куће. Плац је граду плаћен 300 форинти а градња је трајала кратко.

Новосаграђена зграда  је представљала битан напредак и почетак урбанизације центра града. Имала је правоугаони облик и грађена је у каснобарокном стилу. У приземљу је осам полукружних прозора, са полукружним вратима у средини украшени завршцем. Прозори на спрату су правоугаони а они према дворишту су такође полукружни.

Године 1779. (11. априла) у Сомбору је умро тадашњи саветник и управник царских добара, власник куће коју су због њене лепоте назвали Крушперова палата. Крушпер је сахрањен следећег дана увече а сахранио га је г. Антун Бајалић каноник из Калоче, вице архиђакон и жупник из Бездана, у крипти цркве Светог тројства, за чију је изградњу Крушпер био велики доброчинитељ и помагач.

Исте године из Краљевског савета из Пожуна послат је његов наследник  Михаел Урмањи. Шта је било са једноспратницом након смрти Пала Крушпера, не зна се. Да ли су је његови  наследници продали или пак живели у њој може се нагађати, тек зна се тачно да је године 1890. ту премештена сомборска градска пошта која је до тада била смештена у близини Мале православне цркве (касније Јеврејска улица, данас Улица Ернеста Киша). Нешто касније ту је смештена и телефонска централа и то све до после Другог светског рата. Од 1948. године у просторијама Крушперове палате смештено је и архивско средиште.
                                                                                        
Пашина кула

Друга зграда коју Архив данас користи је "Пашина кула", двоспратна грађевина, смештена наспрам католичке цркве Светог Тројства, такође једно од најстаријих здања у граду. Различите су тврдње ко ју је и када сградио.

По једнима, она је остатак тврђаве коју су Турци затекли по доласку у Сомбор а коју је 1478. године градила сомборска  властелинска породица Цобор. Њихова замисао је вероватно била да се сагради тврђава која ће одиграти битну улогу у одбрани  јужних крајева Мађарске уколико би Турци надирали преко Саве и Дунава. Судећи по догађајима који су уследили, твђава у Цоборсентмихаљу није одиграла никаву улогу.

Године 1665, боравећи у Сомбору турски путописац Евлија Челеби бележи о тврђави следеће: "... тврђава је правоугаоног облика и у њој стражаре дванаест муслимана који у вечерњим сатима заптивају улазну капију. У њој су смештена два топа али без барута што оправдава дубином Сомбора у турској држави те нема опасности од непријатеља..."

У записима Боне Михаљевића, каснијег хроничара сомборског, тврђаву су обнављали и ојачавали кољем у време грофа Јанка Бранковића, команданта Сомборског војног шанца. Бона Михаљевић бележи и следеће "...у близини те цркве (мисли се на цркву Св. Тројства) налази се турски торањ, прекривен опекама од полукружно састављених дугуљастих црепова са три собе и кухињом што су фрањевци заузели за себе и настанили га ..."

Лутерански свештеник Маћаш Бел, о тврђави 1735. године пише да је "... Сомбор издељен на два кварта. Са јужне стране тврђаве протеже се шанац где су уочљиви остаци некакве тврђаве, од које, осим једне куле ништа друго није остало..."

По неким изворима ова кула је била Пашин харем што се опет не може са сигурношћу прихватити јер је забележено да је заповедник Хусеин Диздар становао у Пашиној улици (данас Доситејева).
Да ли је Кула остатак тврђаве саграђене 1478. године или је пак грађена за време турске владавине овим крајевима на остацима те исте врђаве, не зна се тачно. Тек она и данас постоји као сведок, по некима, старог Цоборсентмихаља а по другима турског доба. Готово срасла са Крушперовом палатом која је саграђена 1771. године, али видно различите архитектуре, броје године нанизане на својим сводовима.
Кула има квадратну основу, приземље и два спрата повезана степеницама одвојеним једноставним венцима. Приземне просторије су са полукружним сводовима и продорима изнад врата и прозора. Ходник испред степеница заведен је бачвастим сводом а исто тако је и изнад степеница. Између спратова се налази мала зидана стражара која би могла потврдити тезу да се у овој Кули некада налазио Пашин харем. Дебљина зидова је 1,50 м. а висина Куле је 25 м. Грађена је у каснобарокном стилу. У Кули су данас смештени депои Историјског архива у Сомбору у којима се чува архивска грађа.

Ова здања су непокретни споменици културе од изузетног значаја и под заштитом су Покрајинског завода за заштиту споменика културе Војводине. Канцеларије запослених и део депоа смештени су у првом здању а остали депои у Пашиној кули, док се као депои користи и део дворишних просторија.