Историјски архив Сомбор

Ф. 65 Збирка планова и пројеката, инв. бр. 219

Градска кућа, 1811, 938х610, Франц Гфелер (Frantz Gföller)

Градска кућа представљала је средиште политичког и административног живота града, у коме су се налазила сва извршна и законодавна тела градске власти (Магистрата), као и сви носиоци управних звања – Унутрашњи сенат, Спољашњи сенат, Велики судија (градоначелник), градски капетан, бележник, благајник, мерник или грунтовничар, као и све градске административне службе од 1749. до 1945. године.

Камен темељац постављен је 1749. године када је сомборски Магистрат купио ово здање из 1718. године, од удовице покојног сомборског капетана грофа Јована Јанка Бранковића. Зграда Магистрата, подигнута на темељима Бранковићевог каштела, врло брзо је постала премала за градску администрацију. Ново здање изграђено је по архитектонском плану сомборског архитекте и градитеља Франца Гфелера (1779-1833) из децембра 1811. године и по плановима завршних радова његовог сина Карла Гфелера (1810-1872) из 1830. и 1840. године. До 1842. саграђен је западни део Градске куће са торњем, чиме је ово здање било потпуно завршено, а његово средиште и прочеље премештени су са дотадашњег источног дела и Трга Св. Ђорђа, на западни део здања и Трг Св. Тројства.

Здање је изграђено у стилу класицизма. Током времена вршено је неколико адаптација. Један од планова адаптације унутрашњости Градске куће израдио је 1889. ггодине градски мерник Милан Гргуров, а у склопу обнове овог здања требало је, према плану Милана Гргурова и Ласла Сабоа из 1892. године, да буде дозидан и преуређен и торањ Градске куће. Од тог плана се одустало, па је торањ остао у непромењеном облику. Према сачуваним плановима из 1914. и 1916. године, сомборска Градска кућа требало је да буде темељно преправљена у стилу сецесије, али због Првог светског рата до преправки није дошло, те је тако сачувано неокласицистичко здање из 1842. године.

2023. (c) Татјана Стеванчев и Милка Љубоја