Историјски архив Сомбор је на Конкурсу за финансирање или суфинансирање пројеката из области откривањa, прикупљања, истраживања, документовања, проучавања, вредновања, заштите, очувања, представљања, интерпретације, коришћења и управљања НЕПОКРЕТНИМ КУЛТУРНИМ НАСЛЕЂЕМ у 2025. години добио средства у износу од 4.000.000,00 рсд за реконструкцију Пашине куле.

Пашина кула, која је била део средњевековног утврђења, саграђена у 16.веку у времену турске присутности у Сомбору, сведочи о мултикултуралности средине и културној разноликости овог поднебља. Извођењем радова на замени столарије допринеће  се побољшању услова чувања архивске грађе међу којима се налазе и стара и ретка књига. Замена столарије на Пашиној кули је друга фаза пројекта „Реконструкција фасаде зграде Историјског архива" Сомбор  са којом  се спречава даље пропадање споменика културе од великог значаја као и вредне архивске документације која се тренутно у њој чува.

У суботу, 31. маја 2025. поводом Међународног дана архива, Архив Града Будимпеште је осмом приликом организовао сада већ традиционални Архивски пикник. Поред архива из Мађарске, Архив је и ове године позвао и партнерске институције из иностранства, како би се представиле мађарској публици.

У затвореном паркинг простору Архива Града су били постављени бина и шатори, где су архиви и сродне институције представили своје публикације и издања и где су организовали дечије програме, радионице и игре. У току дана се на бини одржавала луткарска представа, музички програм, представљање књиге и разговор о спајању два града Будима и Пеште, поводом изложбе која је претходни дан свечано отворена у аули Архива града Будимпеште.

Колеге из нашег Архива су изложиле публикације које су издате последњих година, а међу њима највише пажње је привукло фототипско издање Повеље слободног и краљевског града Сомбора. Деца су у великом броју цео дан седела у нашем шатору, уживајући у разним активностима које су им архивисти припремили: бојећи грб града Сомбора и друге пригодне бојанке, правећи принцезе и штитове од изложеног материјала и формирајући разне фигуре од клир масе.

Пикник је био изузетно посећен, са преко 700 посетилаца, а поред Историјског архива Сомбор, свој рад је са наших простора представио и Архив Војводине, Историјски архив Сента, Хисторијски архив Сарајево и Покрајински архив Марибор. То је створило одличну прилику за склапање нових познанстава и могућност сарадње у будућности.
У току дана су колеге такође имале шансу и да обиђу савремени Архив града Будимпеште, који је репер за све архиве који желе да својим радом уђу у 21. век.

Ученици I разреда Основне Школе „Аврам Мразовић“ из Сомбора су  15. априла у пратњи учитељице Невене Јапунџић посетили Историјски архив Сомбор. Том приликом су их дочекале Силвиа Ковачевић  и Вишња Алексић причајући им о раду Архива, о документима који се ту чувају, између осталог су видели и фототипско издање најзначајнијег документа у Архиву, Повељу  слободног и краљевског града из 1749. године.

Деца су  спроведена и по депоу како би осетила миље ове установе. Након тога су колегинице у Читаоници одржале радионицу где су основци на креативан начин искористили материјал који им је припремљен, а уз то су са одушевљењем погледали и кратак филм о сомборским водарима из 1959. године, упознавши се са тадашњим начином живота у Сомбору.

Као и сваке године поводом обележавања дана града Сомбора, 17. фебруара, Историјски архив Сомбор се прикључио овој манифестацији дајући свој допринос.
Промоцијом књиге нашег колеге „Сомбор у 16 милиметара“ Саше Сабадоша, мастер историчара и архивисте у којој су представљени дигитализовани кратки филмови из Кино збирке која представља својеврсни раритет, а део је богате баштине наше установе. На тај начин је широј публици, пре свега онима који се поносе овим градом, омогућен увид у део развоја филмске уметности у Сомбору.

Идеја о формирању збирке потекла је од још 1978. године након што је Сомборац, Стеван Божић своје „кратке записе, поклонио Архиву. Захваљујући дугогодишњем архивисти овога архива Александру Тасићу, хроничару, фото и кино-аматеру, ови су снимци инвентарисани и описани.

Стеван Божић је био један од иницијатора за оснивање Фото-кино клуба “ Рада Крстић“ 1950. године. Био је и први секретар клуба у којем је волонтирао до 1973. године али и сценариста, режисер сниматељ и монтажер. Аутор је неколико хиљада фотографија и дијапозитива које сведоче о историји града и околине.

Ова књига је омаж како Стевану Божићу тако и мр.пх. Ђорђу Антићу, сомборском апотекару, историчару и архивисти који је између осталог поклонио архиву филмске траке формата 16 мм, снимљене око 1930. године. Наравно у том друштву је и др Богдан Маглић који је сву документацију о свом величанственом раду завештао родном граду. Филмски материјал говори о његовом раду у Америци на универзитету у Калифорнији.

Неизоставан део овога омажа посвећен је свакако Ернесту Бошњаку, који је почетком прошлога века камером бележио догађаје у овом граду, а затим је почео и да продукује игране филмове. Са њим је сомборска филмска прича забележила прве али врло амбициозне кораке. Следили су их најпре киноаматери, сниматељи, режисери, филмски и телелевизијски радници.

Велика је била жеља нашег суграђанина да “од Сомбора начини Холивуд“ што је остало забележено и више од века је у сећању Сомбораца али је исто тако голема мисао у нама да свако у себи носи део Холивуда.